Home

AKCIJA, REŽI, PA DA REŽEMO! – Piše: JVBorka

Ljubavna biografska priča o jednom od najznačajnih reditelja u istoriji kinematografije – dovoljno za početak.

Reditelj Sasha Gervasi bazirao je film „Hitchcock“ na knjizi „Alfred Hitchcock and the Making of Psycho“. Još 2005. u planu je bilo snimanje mini serije po pomenutoj knjizi, ali su planovi vlasnika prava The Montecito Picture Company promenjeni i 2007. u igru ulazi Paramount Pictures i započinje razvoj celovečernjeg filma. Nakon više godina, produkcija filma seli se u Fox Searchlight Pictures, snimanje počinje u aprilu i traje do kraja maja ove godine. U pravo vreme, na vrhuncu Award Season trke, „Hitchcock“ se premijerno pojavljuje u Americi 23. novembra 2012, a kako najavljuje distributerska kuća MCF, u domaće bioskope stiže početkom 2013.

Radnja filma u najvećem delu prati brak buckastog genija Alfreda (Anthony Hopkins) i njegove supruge, mršavice Alme Reville (Helen Mirren), tokom snimanja najpoznatijeg rediteljevog dela „Psycho“. U filmu je zahvaćen period od poznatog viskonsinskog ubice Eda Geina, koji je inspiracija za lik Normana Batesa, pa sve do pojavljivanja samog filma „Psycho“ pre tačno 52 godine (1960). Ostale uloge tumače Scarlett Jochansson, Toni Collette, Danny Huston, Jessica Biel i drugi, a originalnu muziku komponovao je veliki Denny Elfman. Glumačka podela je zaista impresivna, ali ipak sve u ovom filmu diže i živi oko Hopkinsa i Mirren. Priča svedoči o neuništivom i stabilnom partnerstvu umetnosti i života, braka i posla, opsesije i odanosti. Sve do sad napisano, svedoči nam o delu koje je spremno za Oskar nominaciju za Najbolji film.

Film počinje kadrom u kojem nam se Alfred Hičkok direktno obraća – u stilu „Alfred Hitchcock Presents…“ On je ushićen uspehom filma „North by Norhwest“ i upravo u tom nekom periodu za oko mu zapada ludački ’gore-transvestite-incest-necrophilia’ roman Roberta Blocha „Psycho“, koji zastrašuje sve koji sa knjigom dođu u kontakt i koji reditelju može dati novi hit u borbi protiv francuskog autora Henrija-Georges Clouzota, kojeg u to vreme nazivaju ’francuskom Hičkokom’. Firma Paramount nije podržala projekat (kao i sa ovogodišnjim filmom) i bračni par Hičkok mora sam finansirati projekat „Psycho“ koji će postati kultni film.

Svako predstavljanje nekog krativnog procesa lepo je iskazati kroz male životne simbole koji su do celine dela doveli. Tako i u ovom filmu imamo zanimljivu scenu Alfreda koji je u kadi, dok njegova žena ulazi u kupatilo identično obučena kao glavna junakinja filma i najpoznatije scene u filmu koji trenutno pripremaju. Zanimljiv je podatak, koji nas uče u istoriji filma, je da sam Hičkok nikada nije učestvovao u režiji kadrova koji nemaju dijaloge, pa je to slučaj i sa čuvenom scenom iz filma „Psycho“ u kadi. No, ovo nije način na koji su dogašaji predstavljeni u filmu „Hitchcock“, što nam neće mnogo smetati i interpretacije ovog tipa podvešćemo pod autorsku slobodu.

Ovim filmom slavimo jednog velikog reditelja i nadamo se da film „Hitchcock“ neće biti još jedna od fabrikovanih biografskih drama iz perioda koji prethodi Award Season, koja će imati mnogo nominacija za mnogo šta, a kojuće publika brzo zaboraviti.

HIČKOKOVSKI – Piše: Marko Burazor

Ako ste nekad culi termin ‘hičkokovski’‚ sve vam je jasno – zamotano do samog kraja, tajanstveno i sa stravom. Alfred Hičkog sigurno je jedna od najdominatnijih pojava u istoriji sedme umetnosti. U karijeri dugoj šest decenija i snimljenih 50 filmova, ostao je upamćen najviše po trilerima.

Hičkokovi filmovi su prepuni elemenata strave i neke vrste fantastike uz malo uvrnutog humora. U njima se uglavnom prikazuju nevino optuženi likovi u situacijama koje su van njihove kontrole. Jedna od uobičajenih tema njegovih filmova je i analiza muško-ženskih odnosa pri čemu je dominantan njegov cinični stav prema tradicionalnim romantičnim vezama.

Iako je Hičkok još za života postao izuzetno popularan, većina filmskih kritičara tog vremena nije baš previše cenila njegov rediteljski rad. „Rebeka“ je jedini njegov film koji je dobio Oskara, iako su još četiri bila nominovana. Često se kasnije navodilo da Oskar nije najbolje merilo za kvalitet ako ga nije dobio Hičkok.

Rođen je 1899. u Lejtonstonu, London u porodici irskih katolika. Završio je pomorsko-inženjersku školu i po diplomiranju zapošljava se kao crtač planova i dizajner oglasa. U međuvremenu interesuje se za fotografiju i počinje da radi kao crtač međunaslova na nemom filmu. Godine 1925. godine dobija šansu da režira svoj prvi film. Od 1940. njegov rad vezan je za SAD i prvi film koji je za Holivud uradio je „Rebeka“. Zbog finansijske nemogućnosti da izvede produkciju do kraja, biva primoran da radi za velike studije i na taj način se ipak povinuje zahtevima producenata, ali uprkos ovome zadržava napetost kao njegov zaštitni filmski znak.

Filmovi koje kasnije snima po kojima postaje poznat i pamćen su „Vrtoglavica“, „Pogled u dvorište“, „Konopac“, „Pozovi M radi ubistva“, „Čovek koji je isuviše znao“, „Psiho“, „Ptice“ i drugi. Godine 1972. vraća se u London da snimi film „Frenzi“ koji je i poslednji veliki hit. Umro je 1980 godine, a koju godinu pre toga od kraljice dobio je titulu viteza.

Više na: http://issuu.com/cinemagazin/docs/cinemagazin_06

Advertisements