Home

Piše: Marjan Apostolović

 Uspon mračnog vizionara

 

Sin Engleskog autora reklamnih tekstova i Američke stjuardese, rođen je u Londonu 30. jula 1970. Studirao je Englesku književnost stekavši klasično obrazovanje i kao i mnogi veliki reditelji nije završio nikakvu filmsku školu. Snimanje filmova je, po njegovim rečima, počelo vrlo organski kada je sa samo sedam godina otkrio očevu Super 8 kameru i počeo da snima filmove koristeći svoje akcione figurice kao glavne protagoniste.

 

Paralelnost iliti kako je sve počelo

 

Iako danas važi za reditelja komercijalnih blokbastera, postoji nešto što Kristofera Nolana svrstava u velikane sedme umetnosti. Njegov prepoznatljiv neo-noir stil i kompleksna nelinerna narativna struktura odiše svežinom kakvu Holivud dugo nije imao. Nakon eksperimentalnih filmova „Tarantella“ (1989) i „Larceny“ (1996) koji je zapravo početak ideje za njegov prvi dugometražni film, trominutni „Dooglebug“ (1997) je ostvarenje koje definiše stvaralački opus Kristofera Nolana. Psihotični mladić koji, sa cipelom u ruci, opsesivno juri za nekakvim insektom po svom neuglednom i prljavom stanu. Iako traje samo tri munuta, film je prepun detalja koji grade napetost do klimaksa na kraju kada mladić otkriva da je insekt zapravo mala verzija njega samog koji puzi po podu udarajući cipelom. On gnječi cipelom sebe samoga da bi se u poslednjem kadru u drugom planu pojavila džinovska verzija njega i cipela koja ga udara.

 

Paralelnost i promena uglova gledanja su karakteristike svih Nolanovih filmova, bilo da su u u pitanju likovi i ono što njih pokreće, bilo da je to dramska struktura priče, snimanje ili montaža. Svaki njegov film ja kao vožnja rolerkousterom. Od skromnih početaka, kada je filmove snimao o svom trošku sa svojim prijateljima, do velikih bokbastera kao sto je Betmen triologija, Nolan je uvek svoje filmove snimao vrlo jednostavno kontrolišući svaki aspekt produkcije. Njegov stil snimanja nikako ne nalikuje reditelju A produkcije. Gotovo nikada ne pravi knjigu snimanja osim kada su u pitanju masovne scene sa puno statista i kaskadera, i skoro uvek koristi samo jednu kameru kojom se uglavnom snima iz ruke. Siguran je u svoju viziju i nikada ne snima scene i kadrove koji mu nisu potrebni. Forma paralelne naracije, koju koristi u svim svojim filmovima mu dozvoljava veliku kreativnost u montaži gde zapravo i nastaje napetost njegovih filmova.

 

Ako je Kventin Tarantino reditelj koji je najviše promenio Holivud devedesetih, onda je Kristofer Nolan definitivno najuticajniji reditelj dvehiljaditih godina. Baš kao i Tarantino, Nolan je reditelj/scenarista/producent koji voli da snima filmove isključivo po svom ukusu. I voli snimanja. On je jedini reditelj visokobudžetnih filmova koji ne koristi drugu snimateljsku ekipu (second unit), jer jednostavno voli da kontroliše svoju viziju i zbog toga je sa svojom ženom Emom Tomas i osnovao SYNCOPY FILMS (producirali sve svoje filmove od filma „The Prestige“).

Veliki uticaj na grandioznost Nolanovih filmova imao je Stenli Kubrik. Kada je prvi put pogledao „2001: A Space Oddyssey“, bio je fasciniran specijalnim efektima koje je Stenli osmislio i koji i dan danas deluju fascinantno i inovativno. Upravo zbog toga Nolan u svojim filmovima izbegava upotrebu CGI tehnologije i preferira old school specijalne efekte. Rezultat je neverovatan osećaj realnosti, u filmovima čiji svet je gotovo uvek nestvaran i nadrealan.

 

Ridli Skot je još jedan reditelj koji je imao velikog uticaja na Nolanovo stvaralaštvo. Po njegovim rečima, filmovi „Alien“ (1979) i „Blade Runner“ (1982) su kod njega stvorili svest o tome šta zapravo znači biti filmski reditelj. U jednom intervjuu govori o tome kako je kao mali uvek zamišljao da filmovi nastaju tako što glumci improvizuju tekst i to neko snima. A onda je pogledao Ridlijeve filmove i pomislio kako su to drugi glumci, druga priča, druge okolnosti a da opet postoji neka vizuelizacija koja ih povezuje. To je zapravo posao reditelja. I tada je shvatio čime želi da se bavi u životu. Da stvara svoje svetove koji funkcionišu i van okvira kadra koji hvata filmski objektiv.

 

 

NOLANOV KATALOG

 

Following (1998)

 

„Following“ je neo-noir film koji prati priču mladog, nezaposlenog pisca koji prati strance po ulicama Londona u potrazi za inspiracijom za svoj prvi roman. U početku postavlja sebi stroga pravila praćenja ali ubrzo bude primećen od strane čoveka u crnom mantilu po imenu Kob. On je provalnik kome za cilj nije da profitira od pljačke već da natera vlasnike stanova da preispitaju svoje živote. Kob čini čudne stvari, otvara flaše vina i ostavlja ih stanu i krade sitnice. Njegova filozofija je ‘oduzmeš im nešto da bi shvatili šta su imali’.

 

Ovo je Nolanov prvi dugometražni film (snimljen ‘uz pomoć štapa i kanapa), u kojem je bio scenarista, reditelj, snimatelj, scenograf i koproducent. Glumci su nosili svoju garderobu, filmske lokacije su bili stanovi u kojima su oni živeli, čak je i Nolanova majka učestvovala spremajući hranu za ketering. U to vreme i Nolan, kao i ostatak ekipe, imao je ‘regularan posao’ tako da se snimalo vikendom kada su svi bili slobodni. Kristofer Nolan je sam finansirao snimanje kupujući filmsku traku kad god je imao novaca. Nije korišćena profesionalna rasveta i upotrebljavano je uglavnom prirodno svetlo, scene su uvežbavane kako bi bile snimljene iz prvog ili drugog dubla jer je i crno-beli 16mm film bio preskup za njihove mogućnosti. Zbog svih ovih ograničenja snimanje je trajalo godinu dana. Prvi put je prikazan na filmskom festival u San Francisku, distributerska kuća ZEITGEIST FILMS otkupila je film i ostalo je istorija. Following važi za jedan od najznačajnijih ‘no budget’ filmova svog vremena.

 

 

Memento (2000)

Psihološki neo-noir triler „Memento“ postao je kultni film odmah nakon premijere na filmskom festival u Veneciji i postavio Kristofera Nolana na vrh liste najtalentovanijih reditelja u Holivudu. Priča se odvija u dve suprotne sekvence scena koje se prepliću. Jedna je crno-bela koja prati linearan tok priče i druga, koja je u boji, koja priču vodi s kraja ka početku.

 

Lenard Šelbi (Gaj Pirs) je agent osiguravajućeg društva koji nakon ubistva svoje žene, usled povrede glave, zadobije redak poremećaj koji mu onemogućuje da pamti nove događaje. Lenard istražuje ubistvo svoje žene, smatrajući da policija nije otkrila prave počinioce. Zbog stanja u kojem je, prinuđen je da koristi apsurdan metod pamćenja kroz beleške, fotografije i tetovaže na svom telu kako bi, nakon svakog gubitka pamćenja, mogao iznova da se priseti koji mu je cilj i dokle je stigao. Taj deo priče je u boji i njega pratimo s kraja ka početku. Drugi deo priče, linearan, crno-beli, govori o slučaju koji je vodio u svom osiguravajućem društvu (koji mu je dao ideju za njegovu poteru) je o čoveku koji je imao isti poremećaj svesti kao i on. Ove dve priče se prepliću deo po deo, sklapajući slagalicu u neverovatno napet triler.

 

Scenario koji je napisao Kristofer Nolan je nastao po priči Memento Mori njegovog mlađeg brata Džonotana koji je kasnije postao i koscenarista mnogih Krisovih scenarija. Kada je Kris prvi put pročitao priču svoga brata, još 1996, nije znao kako da je pretoči u zanimljiv koncept iako mu se priča dopala. Jednog dana mu se javila ideja da priču ispriča s kraja ka početku radnje i, uz neke radikalne promene u odnosu na Džonotanovu originalnu priču, nastao je scenario koji je njegova žena i koproducent Ema Tomas pokazala izvršnom producentu NEWMARKET FILMS-a Aronu Rajderu koji je rekao da je to najinovativniji scenario koji je u životu pročitao. Vrlo ubrzo dobili su budžet od 4,5 miliona dolara.

 

Iako se film dopao mnogim šefovima studija, uključujući i Harviju Vajnstinu, niko nije smeo da rizikuje oko distribucije zbog bojazni da film neće biti prihvaćen kod šire publike zbog svoje kompleksne strukture. NEWMARKET FILMS je učinio veliki finansijski rizik preuzevši distribuciju na sebe, a film je za nekoliko nedelja zaradio 25 miliona dolara. Harvi Vajnstin, shvativši da je napravio grešku, pokušao je naknadno da otkupi film od NEWMARKET-a. Film „Memento“ bio je nominovan za Oskara u kategorijama najbolji originalni scenario i montaža.

 

 

Insomnia (2002)

 

Psihološki triler sa Al Paćinom i Robin Vilijamsom u glavnim ulogama, rimejk je istoimenog norveškog filma iz 1997. Priča je fokusirana na dva detektiva iz Los Anđelesa, Dormera i Ekarta, koji dolaze u malo mesto na Aljasci da lokalnim vlastima pomognu oko rešavanja svirepog ubistva. Na samom početku saznajemo da je Dormer (Paćino) pod istragom jedinice za unutrašnje poslove i da je njegovom partneru Ekartu ponudjeno da svedoči protiv njega u zamenu za imunitet. U toku rešavanja lokalnog slučaja na Aljasci, dolazi do nezgode i Dormer, u gustoj magli, ubija svog partnera Ekarta, misleći da je pucao na osumljičenog za zločin. Znajući da je Ekart glavni svedok protiv njega, on, u panici, sakriva dokaze i slučaj smrti njegovog partnera preuzima lokalni šerif, mlada i neiskusna Eli Bur (Hilari Svenk).

 

Film Insomnia je na neki način bio test za Nolana koji su šefovi studija WARNER BROS pripremili za njega razmišljajući da li da mu ponude riskantan pokušaj oživljavanja franšize o mračnom vitezu – Betmenu. Nolanov veliki uspeh filma „Memento“ je mnoge fascinirao, ali niko nije bio siguran da li je spreman za velike budžete i bioskopske blagajne. „Insomnia“ je imao budžet od 46 miliona dolara i kada je zaradio skoro 114 miliona, svi su znali da je mladi britanac spreman za veliku ligu.

 

 

Batman Begins (2005)

 

Posle serije neuspešnih pokušaja da se oživi serijal o Betmenu, nakon katastrofalnog promašaja Džoela Šumahera sa filmom „Batman and Robin“ (1997), Kristofer Nolan i Dejvid S. Gojer su počeli da smišljaju novu, mračniju verziju Betmena. Cilj je bio realističniji pristup materijalu, vraćajući se na početak. Smrt njegovih roditelja, njegov strah od slepih miševa, i njegov životni put koji ga vodi ka mračnoj tranformaciji gde se bori sa Raz Al Gulom koji zajedno sa Strašilom pokušava da uništi ceo Gotam. Film je postigao veliki uspeh i kod kritike i kod publike zaradivši 372 miliona dolara širom sveta.

 

 

The Prestige (2006)

 

Film „The Prestige“ je adaptacija istoimenog romana Kristofera Prista. Robert Andžir (Hju Džekman) i Alfred Borden (Kristijan Bejl) su mladi mađioničari u Londonu, u XIX veku, koji postaju rivali u težnji da osmisle najbolju scensku iluziju ikada viđenu. U svojim ambicijama ne biraju sredstva i njihovo rivalstvo se završava tragično. Kao i „Memento“, ovaj film prati nelinearnu formu kroz paralelnu naraciju dva glavna junaka. Iako je ovaj film ostao u senci Nolanovog opusa, jer je nastao u sred Betmen triologije, važi za jedan od najboljih Nolanovih filmova među kritičarima i filmofilima.

 

 

The Dark Knight (2008)

 

Drugi deo sage o Betmenu je verovatno i najbolji film o super heroju ikada snimljen. Fama oko ovog filma počela je kada se pojavila vest o smrti Hita Ledžera koji u filmu tumači lik ozloglašenog Džokera. U početku su kružile priče da WARNER BROS. razmišlja da obustavi premijeru, ali se Hitova smrt (na veliku žalost) ubrzo pretvorila u marketinšku kampanju i film je sa ogromnim nestrpljenjem očekivan širom planete. Hit Ledžer je dobio posthumnog Oskara za neponovljivu ulogu Džokera, a što se tiče filma, ako ga niste pogledali ne bi trebalo da čitate ovaj časopis – ako jeste, onda vam je sve već jasno i poznato.

 

 

Inception (2010)

 

„Inception je“ SF/akcioni film sa velikim glumačkim ansamblom predvođenim Leonardom Di Kapriom. Di Kaprio tumači lik Dom Koba, lopova koji se bavi korporativnom špijunažom ulazeći u snove svojih žrtava kradući im tajne. Zbog optužbe da je ubio svoju ženu i nemogućnosti da se vrati u SAD i bude sa svojom decom, Kob je prinudjen da prihvati riskantan poduhvat koji se smatra nemogućim – usađivanje ideje.

 

Prva verzija scenarija nastala je nakon filma „Memento“, ali je Kris Nolan znao da mu je za takav poduhvat potrebno prethodno iskustvo sa velikom produkcijom. Upravo zbog toga taj scenario je ostavio po strani i čekao pravi trenutak. Nakon iskustva koje je stekao snimajući dva filma o Betmenu, znao je da je spreman. Fascinantno je kako je ovaj film nastao u periodu između dva poslednja Betmena. „Inception“ je možda najzanimljiviji i najkompleksniji Nolanov film do sada. Nakon ovog filma, mnogi su Krisa upoređivali sa njegovim idolima Stenlijem Kjubrikom i Ridlijem Skotom, a film je momentalno stekao kultni status. Jedan kritičar je napisao da je ‘Inception Blade Runner za novu generaciju filmofila’.

 

 

The Dark Knight Rises (2012)

 

Osam godina nakon smrti Harvija Denta, prividno, u Gotamu je sve mirno. Betmen je nestao, Brus Vejn je postao olupina. Komesar Gordon oseća grižu savest zbog zataškavanja istine o Betmenu i Dentu. Pojavljuje se novi super zlikovac – Bejn, koji, poput revolucionara, diže pobunu protiv establišmenta.

 

Poslednji deo sage o mračnom vitezu, iako sadrži sve epitete velikog blokbastera o super heroju, je zapravo refleksija globalizacije, ekonomske krize, masovnih protesta koji pozivaju na revoluciju i promene, i globalni terorizam koji razara planetu kao posledica nagomilanog gneva. Mnogi smatraju da završni deo nije ispunio očekivanja nakon „The Dark Knight“, da Bejn nije toliko “strašan” i zanimljiv kao Džoker, ali svakako se ne može reći da je Nolan razočarao. „The Dark Knight Rises“ je neverovatno uzbudljiv film, uspešan i kod kritike i kod publike (zaradio je preko milijardu dolara do sada) i svakako najgrandiozniji Betmen film do sada. Nolan je više puta naglasio da je ovo poslednji film o Betmenu koji će on raditi, ali kraj filma ostavlja mogućnost i inspiriše nastavak tako da je samo pitanje ko će preuzeti “dirigentsku palicu”. Nakon Kristofera Nolana teško da će neko ispuniti očekivanja.

 

Da li možete da verujete da Kristofer Nolan ima samo 42 godine? Njegov idol Ridli Skot imao je toliko kada je snimio svoj prvi dugometražni film. Za kraj mogu samo da kažem – jedva čekam njegov sledeći film.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s