Home

Piše: Ivana Tomić

 

Engleski i svetski mediji aplaudirali su Deniju Bojlu, reditelju ovogodišnje ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Londonu. Pokazao je da je pravi pripovedač i da može da poveže Šekspira i Dikensa, Džejms Bonda i kraljicu Elizabetu Drugu, Dejvida Bekama i Meri Popins, Harija Potera i Mister Bina. Posebne pohvale Bojl je dobio za jednu neobičnu ideju: u jednom delu programa učestvovale su prave medicinske sestre i bolesna deca iz jedne londonske bolnice.

Reditelj ovogodišnje ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Londonu, spektakla vrednog 42 miliona dolara, u kome je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca jeste autor dobro nam poznatog hita “Milioner iz blata” Deni Bojl. Spektakl pod nazivom “Ostrvo čuda” trajao je tri sata i predstavlja epsku operu o britanskoj istoriji, od Šekspira, preko britanske pop scene, likova iz književnosti i crtanih filmova, pa sve do savremenih ikona. Himnu “God Save the Queen” otpevao je hor dece sa oštećenim sluhom. Bilo je izuzetno zanimljivo kada je književniva Džoana K. Rouling čitala redove iz “Petra Pana” ili kada se na scenu spustila najpoznatija dadilja na svetu – Meri Popins. Čak je Bojl uspeo da nagovori kraljicu Elizabetu II da učestvuje u sceni sa Džejms Bondom. Izuzetna je scena u kojoj helikopter leti kroz Tauer bridž, za šta su jedva dobili dozvolu od gradskih vlasti (nijedna letelica nije nikada proletela kroz ovaj londonski most).

U Britaniji je ovaj bajkoviti performans pratilo oko 27 miliona televizijskih gledalaca, pa su neki poželeli da ponovo pogledaju Bojlove filmove. Naime, od otvaranja Olimpijade, “Amazon” je zabežio povećanu prodaju DVD izdanja Bojlovih ranijih filmova: “Sunce”, “Plaža”, “Milioner iz blata” i “127 sati”, a prodaja “Trejnspotinga” je porasla čak neverovatnih 58 puta! Nesumljivo je Bojl osvojio zlato na ovogodišnjim Olimpijskim igrama.

Deni Bojl rođen je 20. oktobra 1956. u radničkoj irsko-katoličkoj porodici u jednom važnom delu Britanije – Mančesteru. Malo je falilo da se zamonaši, ali umesto bogoslovije upisao je univerzitet u Velsu, koji ubrzo napušta i pridružuje se pozorišnoj trupi u Londonu. Sa bivšom devojkom Gejl Stivens ima troje dece. Na britanskoj televiziji režirao je nekoliko filmova i par epizoda popularne serije “Inspector Morse”. Njegov debitantski film bio je “Shallow Grave” (1994), ali proboj u svet je doživeo tek narednim filmom, a to “Trainspotting” (1996).

Neki bi njegovu filmografiju nazvali možda i eklektičnom, ali svaki film koji je napravio bio je pravo malo remek-delo! Bilo da se radi o noar filmu “Malo ubistvo među prijateljima”, trileru “28 dana” ili kontraverznom “Trejnspotingu”, svaki od ovih naslova pokazuje da se Bojl odlično snalazi u svim žanrovima. Upravo je poslednja scena u filmu “Milioner iz blata”, sa stotinama bolivudskih plesača, nagovestila šta se moglo očekivati od režisera i na ovogodišnjoj ceremoniji otvaranja Olimpijade u Londonu. Trenutno Bojl radi na novom filmu “Trance” u kome će glavnu ulogu igrati francuski glumac Vinsent Kasel. Film govori o pljački posle koje sve kreće naopako. Scenario su napisali Džo Ahem i Džon Hodž. Zanimljivo je i to da je režiser morao da napravi pauzu u snimanju filma zbog Olimpijskih igara u Londonu, a nakon dobro odrađenog posla na ceremoniji, sada može da se posveti filmu. Premijera filma “Trance” očekuje se u martu 2013. godine.

 

Trainspotting

Film je napadan da je “narkomanski” i branjen da je “anti-narkomanski”, a zapravo je jednostavno pragmatičan. Pokazuje da zavisnost vodi do nepodnošljive, iscrpljujuće, neprijatne svakodnevnice i da samo dve stvari zapravo pomažu da se pregura dan: nabavka nove zalihe droge i razumevanje prijatelja, takođe zavisnika. Film je zasnovan na istoimenom romanu Irvina Velša i doživeo je ogromnu popularnost u čitavom svetu, a glavna uloga je poverena Ijanu Mekgregoru. Samo u Americi je zaradio 16 miliona dolara i nominaciju za Oskara za scenario. Deni Bojl je morao da se služi kreativnim metodama na snimanju zbog malog budžeta. Kao na primer scena u kojoj Renton puca na psa i on napada svog vlasnika, Bojl je uspeo da izludi psa tako što je stajao izvan oka kamere i galamio na psa.

 

SLUMDOG MILLIONAIRE

To je priča o siromašnom dečaku iz Mumbaija, indijskoj verziji Olivera Tvista, koji osvaja maksimalnu nagradu na televizijskom kvizu “Želite li da postanete milioner”. Zbog sumnje u njegovo znanje, policija ga privodi na ispitivanje i onda Jamal počinje da priča svoju životnu priču i kako je odrastao na ulicama bez roditelja, boreći se svakodnevno kako bi preživeo. Bojl je proveo gotovo čitavu godinu snimajući film u Indiji i koristio je uglavnom lokalne glumce i naturščike. Uspešno je spojio više žanrova, jer je ovaj film spoj komedije, romanse, trilera. Podigla se prašina nakon velikog uspeha koji je postigao ovaj film u svetu oko toga da li je najmlađe učesnike u filmu pošteno plaćao za njihov rad. Kao odgovor na te prozivke, Bojl je otkrio da je osnovao fond “Jai Ho” koji će platiti njihovo dalje školovanje.

„Slumdog Millionaire“ dobitnik je Oskara u osam kategorija: za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, produkciju, kameru, zvuk, muziku i originalnu numeru; Nagrade BAFTA u sedam kategorija (za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, produkciju, kameru, zvuk i muziku); Nagrade Zlatni globus za najbolju dramu, režiju, scenario i muziku i dr.

 

127 HOURS

Uzbudljivi avanturistički triler snimljen po istinitoj priči o alpinisti Aronu Ralstonu koji je 2003. godine zaglavio ruku u jednom od kanjona Jute i kako bi se izvukao bio prinuđen da sebi odseče ruku britvom. Kritičari su odali priznanje Bojlu kako je uspeo da ekranizuje tako nefilmićnu priču uz pomoć talentovanog glumca Džejmsa Franka i genijalne montaže. Film je mogao da bude prosečan film ispunjen flešbekovima o čoveku koji je 127 sati zarobljen pod stenom u kanjonu, ali to onda jednostavno ne bi bio Deni Bojl! Film je zabavan, brz, domišljat! Bio nominovan u šest kategorija za Oskara, ali ovog puta nije osvojio nijedan. Scena amputacije je bila toliko uvreljiva da je nekim gledaocima morala biti pružena medicinska pomoć. Krivac za to je zasigurno Toni Gardner, čovek zadužen za specijalne efekte, koji je vredno radio na razrađivanju te scene sa medicinskim osobljem u nameri da rekonstruišu i stvore Aronovo viđenje događaja. Više ruku je bilo napravljeno za ovu “hirušku” scenu. Scena je snimana u stvarnom vremenu od oko 20 minuta, i nakon prvog dubla Deni Bojl je otkazao naredni dan snimanja smatrajući da je dobio sve što je želeo u tom prvom dublu!

 

Više filmova na: http://issuu.com/cinemagazin/docs/cinemagazin_04

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s